Anime (アニメ) je stil crtane animacije poreklom iz Japana, sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine, koja ga vizuelno odvaja od drugih vidova animacije. Reč anime dolazi od japanske reči animeshon (アニメーション) zasnovane na engleskoj reči -{animation}-. Dok su neki anime naslovi u potpunosti ručno crtani, pomoć računara u procesu stvaranja animea je potpuno uobičajena. Priče animea su obično izmišljene. Anime se emituje preko televizije, distribuira na medijima kao što su VHS ili DVD i preko igara za konzole ili računare. Mnoga anime dela su nastala pod uticajem japanskog stripa poznatog kao manga. Neki anime naslovi su adaptirani u igrane filmove ili serije.
Istorija animea počinje početkom 20. veka, kada su japanski tvorci filmova eksperimentisali sa tehnikama animacije koje su prethodno bile razvijene na zapadu. Tokom sedamdesetih, anime se dalje razvijao, odvajajući se od svojih zapadnjačkih uzora i razvijajući jedinstvene žanrove kao što je „meka“. Osamdesetih godina, anime je prihvaćen kao mejnstrim i doživeo je pravi bum u proizvodnji. Od devedesetih naovamo, anime je prihvaćen i u drugim zemljama.
Anime ima mnogo žanrova, kao i tradicionalni igrani filmovi i serije. Ti žanrovi podrazumevaju avanture, naučnu fantastiku, priče za decu, ljubavne priče, srednjevekovnu fantaziju, erotiku, horor, akciju i dramu.
Većina animea sadrži elemente nekoliko različitih žanrova, kao i varijacije tema. Ovo čini vrlo teškim razvrstavanje nekoliko naslova. Anime može da ima naizgled prostu radnju, ali u isto vreme može sadržati mnogo složeniju, dublju radnju i razvijanje likova. Nije neobično da animei orijentisani prevashodno dobroj akciji sadrže humor, ljubav, pa čak i oštre društvene komentare. Isto se može odnositi na animee orijentisane ka ljubavnim pričama koji mogu da sadrže jake akcione elemente.
Žanrovi koji su specifični za anime i mangu:
Bišođo (美少女 Bishōjo): na japanskom ”lepa devojka”, usvojeni termin koji se može iskoristiti da opiše svaki anime koji sadži likove lepih devojaka
Bišonen (美少年 Bishōnen): na japanskom ”lep dečak”, usvojeni termin koji se može odnositi na svaki anime koji u sebi ime zgodne dečake i ljude
Eči (エッチ Ecchi): dobijeno izgovorom latiničnog slova ”H”, što u Japanu označava nepristojnu seksualnost. Sadrži blag seksualni humor.
Hentai (変態 Hentai): na japanskom ”perverzno” i koristi ga zapadnjačka publika da uputi na pornografski anime
Đosei (女性 Josei): na japanckom ”mlada žena”; ovaj anime ili manga je namenjen mlađim ženama i jedna je od najređih formi.
Kodomo (子供 Kodomo): na japanskom ”dete”, ovakakv anime ili manga je namenjen mlađoj deci
Meka (メカ [meka] Mecha): anime ili manga koji sadrže džinovske robote
Moe (萌え Moé): anime ili manga koji sadrže likove koji su ektremno veseli i slatki
Progresivni: umetnički filmovi
Sejnen (青年 Seinen): anime ili manga koji su slični Šonen tipu, ali su namenjeni starijoj publici
Sentai/Super Sentai (戦隊 Sentai/スーパ戦隊 [supa sentai] Super Sentai): anime ili manga koji uključuju timove superheroja
Šođo (少女 Shōjo): na japanskom ”male devojčice”, označava anime ili mangu koji su namenjeni devojčicama
Maho Šođo (魔法少女 Mahō Shōjo): podžanr Šođa poznat kao priče o magičnim devojkama
Šođo-ai (少女愛 Shōjo-ai): označava anime ili mange čija je tema ljubav između ženskih likova
Šonen (少年 Shōnen): na japanskom ”dečaci”, odnosi se na anima ili mangu namenjene dečacima ili mlađim ljudima, na primer Zmajeve kugle.
Šonen-ai (少年愛 Shōnen-ai): označava anime ili mange čija je tema ljubav između muških likova. Ovaj termin je izbačen u Japanu zbog referenci na pedofiliju.
Stil crtanja koji je korišćen u animeu koji je stvoren za televiziju je kontraproduktivan procesu animacije. Anime stil ima naglasak na detaljima koji kasnije stvarju teškoće da se ispoštuje produkcijski raspored i budžet, što je kontrast stilovima animacije koji imaju dizajnersku etiku koja naglašava jednostavnost.
Osamu Tezuka je usvojio i uprostio mnoga Diznijeva animacijska pravila da bi smanjio cenu i broj frejmova u produkciji, iako treba napomenuti da Diznijevi filmovi stvoreni na zapadu nisu anime. Ovo je bilo zamišljeno kao privremena mera koja će mu omogućiti da uradi jednu epizodu svake nedelje sa neiskusnim animatorskim osobljem. Neki animatori u Japanu su prevazišli produkcione budžete korišćenjem drugačijih tehnika od Diznija i Tezukinih metoda animacije animea. Zahvaljujući smanjenom broju frejmova, nekoliko mirnih kadrova i skrolujućoj pozadini, scene su stvarane sa većim fokusom na kvalitetu od ostatka produkcije. Animator Jasuo Ocuka je bio pionir ove tehnike. Režiseri poput Hirojukija Imaišija (-{Cutey Honey, Dead Leaves}-) su uprostili pozadine tako da se više pažnje moglo posvetiti animaciji lika. Drugi animatori poput Tacujukija Tanake (posebno u -{Eternal Family}- Kodžija Minamota) je koristio "stisni i izduži", animacijsku tehniku koja nije često korišćena od strane japanskih animatora; Tanaka je napravio druge olakšice da bi kompezovao ovo. Anime studiji koriste tehnike da bi crtali što manje nove animacije kao što je korišćenje dijaloga koji uključuju samo animiranje usta dok ostatak scene ostaje apsolutno nepromenjen, tehnika koja je poznata zapadnjačkim animacijskim stilovima.
Anime stil se karakteriše senčenjem, crtanjem kose u odvojenim pramenovima, karakterističnim načinom crtanja očiju, i "manama lica" u animaciji. Mane lica uključuju, naprimer, izražavanje besa tako što kod lika iskoče vene na čelu, izražavanjem stida prikazivanjem kako se lik znoji ispuštajući masivne kapi znoja, itd ...
Većina tipova animea se može svrstati u tri kategorije:
Filmovi, koji se uglavnom prikazuju u pozorištima, predstavnici su najvećeg budžeta i uglavnom najboljeg vizuelnog kvaliteta. Popularni anime filmovi su Akira i Duh u oklopu (eng. Ghost in the Shell). Neki anime filmovi se samo prikazuju na filmskim ili animacijskim festivalima i kraći su i ponekad slabiji u pogledu proizvodne vrednosti. Primeri ovih su Zimski dani (Winter Days), Šumska legenda (eng. Legend of the Forest). Osamua Tezuke. Druge tipovi filmova uključuju kompilacione filmove, koji su televizijske epizode spojene zajedno i prikazane u biskopima iz različitih razloga i otuda su usredsređena forma televizijske serije. Ipak, ovo može biti duže od prosečnog filma.
Televizijske serije su anime koje su sindikalizovane i emituju se na televiziji u regularnom rasporedu. Televizijske serije su obično lošije u porešenju sa OVA ili filmskim naslovima, jer je prouzvodni budžet raspoređen na više epizoda nego jedan film ili kratka serija. Većina epizoda su duge 23 minuta, da bi popunike tipično vreme od 30 minuta uz dodatak reklama. Jedna puna sezona je 26 epizoda, a mnogi naslovi idu pola sezone ili 13 epizoda. Većina televizijskih serija ima uvodni i odjavni spisak autora i često i džinglove, često smešne ili luckaste, koji služe za označavanje početka i kraja reklamnog bloka.
OVA (Originalna Video Animacija) anime je često sličan televizijskoj mini-seriji. Oni se izdaju direktno na VHS-u ili DVD-u.
15.01.09 18:56
