Japan (日本 Nihon zvanično 日本国 Nihon-koku) je ostrvska carevina na dalekom istoku. Sastoji se od mnoštva manjih i većih ostrva, od kojih su najveća Honšu (Honda), Kjušu, Šikoku i Hokaido. Glavni i najveći grad je Tokio.
Sinojapanska reč za Japan je Nippon ili Nihon, a puni naziv je Nihon no Koku i doslovno znači "Zemlja gde izlazi sunce", zbog čega se japan često naziva "Zemlja izlazećeg sunca"[1].
Sama reč dolazi od kineskog jezika i reči Jih Pen. Japansko ime Nipon se koristi u službene svrhe, uključujući: novac, markice i međunarodne sportske događaje. Nihon se povremeno koristi u Japanu.
Inače,čisto japansko ime za Japan je Jamato,ali je to zastareo naziv koji se više ne koristi.
Ranu mandarinsko kinesku reč za Japan je evidentirao Marko Polo kao Cipangu. Ipak, kantonski naziv za Japan, iz kog se verovatno rodila reč Japan, je Jatbun. U Malau kantonskom reč postaje Japang i sa tom reči su se susreli portugalski trgovci u Malaci u 16. veku. Smatra se da su portugalski trgovci doneli tu reč u Evropu. Ta je reč prvi put zabeležena u Engleskoj, 1577. god. u gramatičkom pravopisu kao Giapan. U Engleskoj službeni naziv je "Japan". Ranije, pun naziv je glasio "Japansko carstvo". Službeni japanski naziv je Nihonkoku (日本国), "Država Japan". Državno ime se sastoji od znakova "日" (izgovor "Ni", što znači dan ili sunce) "本" (izgovor "Hon" što znači knjiga, izvor ili koren) i "国" (izgovor "Koku" što znači država). Japanska zastava službeno se zove Hi no Maru tj. sunčev disk.
Japan je ostrvska zemlja i proteže se uzduž istočne (pacifičke) obale Azije. Glavna osrtva od severa prema jugu su Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu. Osim njih, Japanski arhipelag obuhvata oko 3000 manjih ostrva.
Površina: 377.835 km² (uključujući 3.091 km² teritorijalnih voda)
Obala: 29.751 km
Najviši vrh: planina Fudži (3.776 m)
Najniža tačka: Hađiro-gata (-4 m)
Oko 73% zemlje je brdovito, sa planinskim lancem koji se proteže preko glavnih ostrva. Kako je malo ravnica, mnoga brda i planinski obronci se obrađuju sve do vrha, a na svakoj većoj ravnici su se razvili važniji gradovi.
Japan se nalazi u vulkanskoj zoni na Pacifičkom vatrenom krugu. Duž svih ostrva se osećaju česta slaba podrhtavanja tla i povremene vulkanske aktivnosti. Razorni zemljotresi, čiji rezultat su često cunamiji, događaju se nekoliko puta u veku. Najveći potresi u zadnje vreme bili su Čuecu 2004. godine i Veliki Hanšin zemljotres 1955. godine. Mnogo je toplih izvora, koje su razvili u odmarališta.
Neki od gradova u Japanu su:Tokio, Kjoto, Nagasaki, Nagoja, Osaka, Saporo, Hirošima.
Klima
Japan ima umerenu klimu i 4 izrazita godišnja doba, ali zbog velike daljine od severa prema jugu klima varira od regije do regije. Krajnji sever je zimi vrlo hladan, dok krajnji jug ima suptropsku klimu. Na klimu osim toga utiču sezonski vetrovi koji duvaju sa kontinenta prema okeanu zimi i u obratnom smeru leti.
Kasni maj i rani jun su kišno razdoblje (osim u Hokaidu), kada se nad Japanom nalazi sezonska kišna fronta (baiu zensen). U kasno leto i ranu jesen se iz tropskih područja niskog pritiska iznad ekvatora razvijaju tajfuni i prolaze od jugozapada prema severoistoku, često donoseći obilne kiše.
Geografska raznolikost Japana ga deli u 6 glavnih klimatskih područja:
Hokaido: Ima umerenu klimu sa dugim, hladnim zimama i svežim letima. Padavine nisu obilne, ali se zimi na otocima obično nakupi dosta snega.
Japansko more: Severozapadni vetar zimi donosi puno snega. Leti je regija hladnija od pacifičkog područja, ali su ponekad temperature ekstremno visoke zbog fenomena fena, toplog vetra.
Središnje visoravni (Chuo-Kochi): Tipična kontinentalna klima, sa velikim temperaturnim razlikama između leta i zime i između dana i noći. Nema puno padalina.
Seto unutrašnje more (Seto-naikai): Planine u Čugoku i Šikoku regijama zaustavljaju sezonske vetrove, time stvarajući lepo vreme kroz celu godinu.
Tihi okean: Ima hladne zime sa malo snega i vruća, vlažna leta zbog jugoistočnog sezonskog vetra.
Nausei-šoto (Ru Kju) ili Jugozapadno ostrvo: Ima suptropsku klimu sa toplim zimama i vrućim letima. Padavine su obilne, posebno u kišnoj sezoni. Česti su tajfuni; u 2004. godini do ostrva je došlo rekordnih 10 tajfuna.
16.01.09 15:15
