Darker Than Black je ''originalno'' anime ostvarenje, u smislu ''nije rađeno po mangi'', po ideji Tensaia Okamure, koji je svoj rediteljski debi ostvario u drugom (i najslabijem) segmentu (Stink Bomb) antologije Memorîzu, a radio je i kao reditelj nekih epizoda serijala kao što su Evangelion i Wolf's Rain. Manje-više uspešno kombinujući više žanrova, počev od (naučne) fantastike, preko akcije i drame, do trilera, pa čak i komedije, Okamura uspeva da na neki čudno privlačan način zainteresuje gledaoca i održava njegovu pažnju, ali mnogo više u sferi zabave, negoli umetnosti.
Početak prve epizode (devojčica u vodi koja posmatra noćno nebo ispunjeno zvezdama) samo je jedna od karika u dugom, teško raskidivom lancu misterija i preokreta. Deset godina pre vremena u kome se odvija radnja, u jednom delu Tokija i u Južnoj Americi pojavljuju se po svojoj ''prirodi'' slični fenomeni, koji su uslovili nastanak ''preduzimača'' (contractors), sa natprirodnim moćima i ''lutki'' (dolls), programiranih za nadzor, kao i nestanak zvezda, pri čemu su one zamenjene lažnim sazvežđima… I ovde ću prestati sa prepričavanjem, jer ako budem nastavio, ne znam gde ću se zaustaviti.
Nemilosrdno i stalno bombardujući novim informacijama, Okamura se poigrava kako radnjom tako i likovima, često zaboravljajući da pretrpanost detaljima ne izaziva uvek i intelektualni užitak. ''Paklena kapija''. ''Rajska kapija''. ''Lutke'' bez emocija. ''Preduzimači'' bez savesti (ubice sa osmehom) i neobične ''obaveze'' koje su dužni da ispune po ''ugovoru''. Mnoštvo organizacija (što tajnih, što javnih) sa sumnjivim motivima. Astrologija. Odnos morala i nemorala. Ljudi i ne-ljudi. Težnja za preuzimanjem moći… Međutim, uprkos ovom nizu koji bi mogao da ide u nedogled, kao i postavljanju nekih večitih pitanja, kraj donekle uspeva da ispuni (ne)očekivanja i zaokruži autorovu ideju (kakva god ona bila).
Najveći problem je naslov, ''Mračnije od crnog'', koji jednostavno ne funkcioniše nad onim što je ponuđeno, a naročito uvođenjem komičnih likova, kakvi su iritantni detektiv Gai Kurosawa i njegova pomoćnica Kiko, ili komičnih situacija u kojima se povremeno nađu drugi. A ako se zabiđe neopravdano uvođenje humora, na površinu izbija relativno složen glavni lik Li (aka Hei, BK201), ali i neophodnost ostalih glavnih i epizodnih likova, koji predstavljaju određene i svrsishodne ljudske osobine (u većini, nisu samo upotpunjivači radnje).
Na kraju, vratiću se na originalnost koju sam stavio pod navodnicima, jer tokom gledanja, nisam mogao da se otrgnem utisku ''već viđeno i dopunjeno'' (što u slučaju DTB nije toliko loše, kako je moglo da bude), gde bih naveo samo nekoliko naslova, koji nemaju problem sa razvodnjavanjem ''mračnog'', a to su Witch Hunter Robin, Gilgamesh i Speed Grapher.
Crtež/animacija: 8/10 – Glatka, pretežno klasična 2D animacija sa 3D detaljima (poput automobila) dolazi do izražaja u sjajnim akcionim scenama. Dizajn likova je dopadljiv i nenametljiv. Šta još reći, osim – studio Bones.
Priča/likovi: 6/10 – Ispod očekivanja, ali iznad proseka, zahvaljujući atmosferi koja ih prati.
Muzika/glasovi: 9/10 – Za odličan OST zaslužna je Yoko Kanno.
Konačna ocena: 7.67 – Iako moja kritika možda zvuči preoštro, Darker Than Black jeste vredan gledanja, pogotovu ako ste ljubitelj moćnih (ali ne i svemoćnih) anti-heroja, uživate u spletkama i slojevitoj misteriji.
26.03.09 23:42
